Parodontologija

Parodontologija je grana stomatologije koja se bavi prevencijom i lečenjem oboljenja potpornog aparata zuba. Potporni aparat zuba čine gingiva, periodoncijum, cement zuba i alveolarna kost. Usluge iz domena parodontologije:

  • Uklanjanje kamenca
  • Terapija gingivitisa
  • Terapija uznapredovale parodontopatije
  • Terapija recesija gingive

Šta je kamenac?

Kamenac predstavlja mineralizovani plak. Usled neadekvatne oralne higijene dolazi do nagomilavanja naslaga na zubima u koje se zatim ugrađuju minerali iz pljuvačke. Te naslage postaju čvrste i nemoguće ih je ukloniti pranjem zuba. Kamenac se najčešće javlja na mestu izvodnih kanala velikih pljuvačnih žlezda – na lingvalnim porvršinama donjih frontalnih zuba i na bukalnim površinama gornjih molara.

Kako se uklanja kamenac?
Uklanjanje kamenca vrši se aparatom koji radi po principu ultrazvučnih vibracija i mlaza vode. Intervencija traje kratko, potpuno je bezbolna i pruža Vam osećaj glatkih, čistih zuba.

Zašto je važno ukloniti kamenac?
Prisustvo kamenca otežava održavanje oralne higijene. Takođe, kamenac deluje mehanički tako što vrši pritisak na desni, a to vremenom dovodi do povlačenja desni, a onda i do resorpcije kosti.

 

  • Before-Kamenac
    After-Kamenac
    BeforeKamenacAfter
 

*Prevlačenjem kursora preko slike možete videti efekat pre i posle intervencije

Šta je gingivitis?

Gingivitis predstavlja zapaljenje desni koje uglavnom nastaje usled nagomilavanja bakterija. Mikroroganizmi iz dentalnog plaka oslobađaju svoje endotoksine, egzotoksine i enzime i na taj način koče imuni odgovor domaćina i dovode do inflamacije. Pored plaka kao glavnog uzročnika, gingivitis može biti posledica alergijske reakcije organizma, hormonskog disbalansa, poremećaja u ishrani ili u vezi sa sistemskim oboljenjima.

Gingivitis prolazi kroz tri faze. U prvoj fazi, koja počinje drugog do četvrtog dana od početka akumulacije plaka, dolazi do patohistoloških promena, dok kliničkih znakova još uvek nema. U drugoj fazi, oko četvrtog dana, pojavljuje se crvenilo i blago krvarenje na provokaciju. Treća, razvijena faza gingivitisa se odlikuje promenom boje gingive, promenom oblika, konzistencije i površinske strukture gingive i pojačanim krvarenjem na provokaciju. Ako se gingivitis ne sanira, inflamacija će se proširiti na alveolarnu kost i doći će do parodontopatije. Ukoliko se na vreme otkrije i leči, desni se u najvećem broju slučajeva mogu vratiti u prvobitno stanje.

Terapija gingivitisa se ogleda u eliminaciji lokalnih i sistemskih faktora koji su uzrokovali oboljenje. Prvo identifikujemo dentalni plak, a zatim obučavamo pacijenta o održavanju oralne higijene. Neophodno je profesionalno uklanjanje plaka i drugih naslaga koji su uzročnici gingivitisa. U nekim slučajevima je indikovana i antibiotska terapija.

Parodontopatija

Parodontopatija je oboljenje potpornog aparata zuba koje zahvata sva parodontalna tkiva. Pored karijesa, ovo je jedno od najučestalijih oboljenja današnjice. Kao kod gingivitisa, glavni uzročnik parodontopatije je plak. Bolest se odlikuje simptomima kao što su inflamacija gingive, povlačenje desni, parodontalni džepovi, gnojni eksudat u parodontalnom džepu, labavljenje zuba i patološka migracija zuba. Pacijenti imaju osećaj stranog tela između zuba, primećuju krvarenje desni pri pranju zuba i žale se na neprijatan zadah. Ukoliko se ne leči, parodontopatija dovodi do labavljenja, promene položaja i, na kraju, gubitka zuba koja mogu biti potpuno intaktni (bez karijesa ili ispuna).

Plan terapije parodontopatije se formira na osnovu stanja zuba i potpornog aparata i izvodi se u nekoliko faza. Terapija podrazumeva uklanjanje faktora koji su uzročnici oboljenja, po potrebi hiruršku intervenciju i održavanje postignutih rezultata. Neophodan je visok nivo oralne higijene, sto znači da se pacijentu savetuje redovno pranje zuba pravilnom tehnikom, korišćenje konca za zube i interdentalnih četkica i rastvora za ispiranje usta sa baktericidnim dejstvom. U cilju održavanja postignutih rezultata neophodne su redovne kontrole na tri do šest meseci.

Recesije gingive

Recesija predstavlja povlačenje desni i ogoljavanje vratova, a zatim i korenova zuba. Zubi postaju osetljivi, a krunice tih zuba izgledaju veće od ostalih zuba sa zdravom ginigvom.

Jedan od uzroka recesije gingive može biti okluzalna trauma, kada zub prerano dolazi u kontakt za zubom iz susedne vilice. To može biti posledica neadekvatnog ispuna, neadekvatne protetske nadoknade, ortodontske anomalije ili nedostatka zuba, kada se susedni zubi naginju ka praznom prostoru. Takođe, uzrok mogu biti visoki pripoji frenuluma i plika kao i nepravilna tehnika pranja zuba. Korišćenjem tvrde četkice za zube i pranjem zuba nepravilnim pokretima dolazi do „smicanja“ desni i ogoljavanja cementa zuba. Ipak, najčešći faktor koji uzrokuje recesiju jeste razaranje tkiva kao posledica parodontopatije. Najčešće su zahvaćeni gornji očnjaci, gornji i donji premolari i donji sekutići.

Terapija se sastoji u uklanjanju faktora koji su doveli do recesije: pravilno održavanje oralne higijene, eliminisanje traumatskog kontakta, zamena neadekvatnih protetskih radova i ispuna, ortodontska terapija zuba sa nepravilnim položajem (malponirani zubi), nadoknada zuba koji nedostaju i hirurška korekcija visoko postavljenih frenuluma i plika i terapija parodontopatije. Kada se uklanjanjem etioloških faktora ne mogu postići zadovoljavajući rezultati, terapija izbora jeste hirurgija. Postupak se izvodi  tako što se uzima autotransplantat (najčešće sa nepca) i postavlja na mesto sa recesijom ili tehnikom koronarno pomerenog režnja sa slobodnim autotransplantatom vezivnog tkiva.

Kako bi se očuvali postignuti terapijski rezultati neophodno je besprekorno održavanje oralne higijene što podrazumeva pranje zuba mekom četkicom i pravilnom tehikom pranja zuba, upotrebu interdentalnog konca i tečnosti za ispiranje usta.